Za one koji te ne poznaju dobro, možeš li se
predstaviti?
Ja sam Danica Krstić i bavim se tradicionalnom muzikom od svoje šeste godine. Počela sam od tradicionalnih plesova gde sam od detinjstva imala prilike da učim o srpskoj narodnoj baštini u KUD-u „Abrašević“ koji se nalazi u Kragujevcu. Kada sam dovoljno porasla roditelji su me upisali u muzičku školu, te sam završila SMŠ ,,dr. Miloje Milojević’’ koja se nalazi takođe u Kragujevcu - instrumentalni odsek, violina.
Sada sam student FMU-a u Beogradu na katedri za etnomuzikologiju i etnokoreologiju. Do danas iza mene stoji mnogo nastupa, kako širom Srbije, tako i širom sveta, mnogo prvih nagrada i raznih titula. Jedno od svetskih takmičenja na kom su čitaoci mogli da me čuju i vide, a da me možda nisu prepoznali, jeste Evrovizija 2018.
Predstavljala si Srbiju
na Pjesmi Eurovizije 2018. godine, kakva su iskustva?
Moram da priznam da je to bilo životno iskustvo, veoma stresno ali ništa manje poučno. Pripreme su trajale dugo, radni dan je bio između dvanaest i šesnaest sati, odgovornost i pritisak su takođe bili preveliki, ali proživeti sve to je velika čast, jer se takva prilika mnogima ne ukaže za života.
Smatram da me je Evrovizija izbrusila i oblikovala dodatno u profesionalnom smislu, čak se celo iskustvo prenelo i na neke segmente mog privatnog života. Najbolji deo Evrovizije u mom slučaju je sam nastup pred mnogo ljudi i pažnja koju ti fanovi konstantno pružaju, čak sam zahvaljujući fanovima dobila titulu najlepše devojke na Evroviziji 2018.
Imaš pjesmu i sa sastavom Divanhana, kako ocjenjuješ saradnju?
Zapravo, objavili smo dve pesme „Voće rodilo“ i „Oj, curice dina ti“. Stvarno divna saradnja, koja traje sada već prilično dugo, a da sve i dalje funkcioniše kako treba dokazuje i naš zajednički nastup koji će se desiti 29. avgusta u Ivanjici.
Rodom si iz Kragujevca, približi čitateljima taj grad
Kragujevac je grad koji je kao i većina drugih gradova u Srbiji bitan za našu istoriju i kulturu. Možemo da krenemo od toga da je bio prestonica za vreme kneza Miloša Obrenovića koji je zapravo probudio svest o kulturnom životu u Srbiji otvorivši prvo pozorište u Kragujevcu – Knjaževsko srpski teatar „Joakim Vujuć“. Nakon toga možemo da se osvrnemo i na to da se u Kragujevcu nalazila i prva Topolivnica, što nažalost nije sprečilo da za vreme nemačke okupacije bude streljano 3000 civila od kojih su 300 bili učenici Prve kragujevačke gimnazije. Danas je Kragujevac univerzitetski grad, pun mladih ljudi i vrvi od pozitivne energije.
U Kragujevcu ima mnogo spomenika, muzeja i moram da kažem da sam ponosna što potičem odatle, jer je Kragujevac iznedrio i mnogo eminentnih umetnika.Pošto se Kragujevac nalazi u srcu Šumadije, volela bih da naglasim da u okolini Kragujevca ljudi mogu naći prelepu prirodu i da na selima postoje domaćinstva koja se bave turizmom, što je naravno po mom mišljenju veliki plus za ljude koji žele da dođu u Kragujevac, da ga upoznaju i naravno da odmore u prirodi.
Čime se baviš osim muzike?
Dok sam bila mlađa, ples je definitivno bio moja prva ljubav, dok sam imala vremena znala sam često da crtam ili da pravim razne figurice od nepotrebnih stvari koje nađem u kući, ali kada mlada osoba stasa krene da se bavi primarnim stvarima kao što je karijera, nažalost prestane da se bavi hobijima i ceo svoj život posveti učenju o onome što mu je primarno zanimanje. Ja ne mogu da se žalim na svoje zanimanje, jer je i dalje u pitanju umetnost, a sa druge strane zahvaljujući profesorima na muzičkoj akademiji, spojila sam lepo i korisno, dobila sam znanje o našoj kulturi i tradiciji. Zbog toga sebe smatram kompletnom osobom, jer nisam samo izvođač tradicionalne muzike, već sam i teoretski potkovana.
Nastupala si i u drugim zemljama, imaš li izdvojiti neki nastup
Nastupala sam svuda, ali turneja u Holandiji je definitivno drugačije iskustvo za mene u najpozitivnijem mogućem smislu. Sa publikom sam tada prvi put došla u odnos u kome nije postojala distanca. Prvo što mi je bilo čudno jeste to što publika nije imala nikakvu reakciju za vreme mog pevanja, a nakon završene pesme aplauzi su trajali predugo, ustajali su sa stolica posle svake pesme su stojeći aplaudirali i po pet minuta.
Sledeća vrlo čudna situacija jeste to što mi se tada prvi put u životu desilo da na sred koncerta po završetku pesme i aplauza budem zaustavljena od strane publike koja insistira da im objasnim na engleskom šta se dešava u pesmi, pošto su osećali jake emocije dok sam pevala, ali zato što ne znaju srpski nisu mogli da razumeju tekstualnu sadržinu.
U početku mi je bilo jako neprijatno jer nisam navikla na takav odnos sa publikom, ali kako je koncert odmicao užitak i zadovoljstvo su bili sve veći. Mnogo puta su me vraćali na bis i tek nakon nastupa su mi organizatori objasnili da njihova publika poštuje tuđu tradiciju, da je vrlo zainteresovana za stvari koje im se svide i da to što su čuli te večeri za njih predstavlja nešto veoma egzotično. Svakako je bilo raznih iskustava, više pozitivnih naravno, pogotovo u inostranstvu, ali za mene je ovo bilo najupečatljivije.
Danicu Krstić možete pratiti na Instagramu.
Ako vam se dopao ovaj tekst, pogledajte i naredni!
Primjedbe
Objavi komentar